Znate li onu priču o umornom konju?
Šetali se livadom dva Roma, otac i sin. Na travi ispred njih, zasija potkovica. Otac je podiže i reče:
-Uzećemo ovu potkovicu, i naći ćemo još tri, kupićemo konja, potkovaćemo ga, pa ćemo da kupimo kola i zemlju, upregnućemo konja, obrađivaćemo zemlju, gajićemo i prodavaćemo povrće, od novca koji zaradimo kupićemo kravu…
Sin ga prekide u pola rečenice:
-Tatko, ja ću da jašem konja!
Otac mu lupi ćušku.
-A što me, tatko, udari? Reče sin, držeći se za obraz. Otac mu ljutito odgovori:
-E nećeš ti da jašeš umornog konja!
Ili onu priču kad su četiri prijateljice razgovarale šta bi uradile kada bi dobile sedmicu na lotou.
Prva reče:
-Kad budem dobila sedmicu na lotou, proputovaću ceo svet. Ići ću na karneval u Riu i minhenski Oktoberfest. Sunčaću se na Kubi. Onda ću svratiti u moju vilu negde na Egejskom ili Jonskom moru, pre nego što se vratim u svoj luksuzni dom. A u garaži parkiran najnoviji BMW.
Druga je dodala:
-Ja bih otvorila svoj restoran i kupila nekoliko nekretnina i bila bih materijalno obezbeđena do kraja života, i ja i moja porodica. Od tog restorana nastao bi lanac restorana svuda po svetu. Od izdavanja nekretnina imala bih velike mesečne prihode. Ceo život živela bih na visokoj nozi i šta god poželim, ne bi mi bilo skupo.
Treća izjavi:
-Kad ja budem dobila sedmicu na lotou, ići ću na vantelesnu oplodnju onoliko puta koliko bude trebalo da bih ostala napokon u drugom stanju. Rodiću trojke i ostvariću se u ulozi majke. Od novca koji mi preostane, ispuniću deci sve želje.
Četvrta je bila kratka:
Ja bih sve podelila siromašnima i bolesnima i nastavila da živim svoj život ovakav kakav jeste.
Prve tri je pogledaše sa nerazumevanjem. One, koje su svog konja umorile do lipsavanja, sa nerazumevanjem pogledaše u nju, koja se na konja nije ni popela. Kraj priče.
A ja sam juče uhvatila frizbi levom rukom. I pogodila trostruku dvadeseticu na pikadu. Dobila divne minđuše I knjigu. I videla par fazana u zoru, na pustim beogradskim ulicama u pola šest ujutru, kad idem na posao. Jedna beba bigla spavala mi je na ramenu. Jedna devojčica Mila se rodila i uveselila našu familiju. A za to vreme, moj konj se odmarao. Dok ga opet ne zajašem. Pa odjašem i ja na čaj u Moskvu ili Petrograd. Ili na pivo u Briž. Na Olimpijadu u Japan 2020. god, do kada će karate da bude olimpijski sport i gde će moj sin da osvoji zlatnu medalju u borbama. I da otvorim svoj mali bar na jednoj grčkoj plaži, sa mezetlucima I domaćim pićima.
Posmatram ljude oko sebe. Svi jašu umorne konje. Jašem i ja među njima.
A niko nam nije obećao ni sutrašnji dan.
